На брду Хисар, на површини од 24 хектара, налази се етно-археолошки комплекс. Досадашња археолошка истраживања брда Хисар, потврђују да су на овим просторима, вековима уназад живеле различите културе. Нађен је материјал који указује на неколико раздобља, од праисторијског, преко византијског до турског. Проналасци указују на трагове из 13. до 10. века пре нове ере, што говори о присуству Дарданаца на овим просторима.

Прва археолошка ископавања на Хисару су извршена 1954. године на источној падини где је откривена једнобродна црква од камена малих димензија. Од 1998. године се интензивно обављају археолошка истраживања на овом локалитету. Један од најзначајнијих проналазака на Хисару је гвоздена игла (жезло) од чистог, нерђајућег гвожђа. Комад је компактан, без икаквих примеса и као такав представља епохално откриће. Установљено је да се чак и применом савремене технологије овакви примерци не могу излити. Пронађени су на Хисару и тргови фресака из 12. и 13. века. У периоду од 2002-06. године, на падинама и платоу, откривен је велики број архитектонских и других објеката, мноштво керамичког материјала, новца и велики број археолошких предмета од метала, стакла, кости и камена. 2004. године откривени су зидови са траговима римских опека, а посебну вредност има пронађени диптих од слоноваче са копчом. Најновији проналазак је сребрна копча