Leskovački roštilj

 

Tradicija leskovačkog roštilja duga je više od dva veka. Putopisci još u 18. veku pominju inzvaredne gurmanluke – ćevapčiće u Leskovcu. Najbolje ih je spremao majstor Dimitrije Mita Gligorijević, deda kralja leskovačkog roštilja Miodraga Gligorijevića Bureta. Majstorije Dragija Bureta izazvale su divljenje i poštovanje širom sveta.

Tajna leskovačkog roštilja prenosi se sa generacije na generaciju i porodično ljubomorno čuva.

Jedini poznati recept je u izboru najkvalitetnijeg mesa i pečenju na ćumuru.

Ćevapčići moraju da “skakuću” na skari, pljeskavica sočna kao zrela kajsija, a vešalica bela i meka kao pamuk…

 

 

                                                           Specijaliteti – preporučujemo

 

Neka gurmanima preporuka bude da za aperitiv popiju jednu domaću rakiju: komovicu da zaleči dušu, viljamovku, da duša zamiriše, kajsiovaču, da duši blagne. Da se rakija ne bi uvatila za svest, preporučujemo propeć, banicu koju od zaborava čuvaju neprevaziđene leskovačke domaćice. Njihovo delo je i neki od ajvara, možda ljutenicu, papriku u ulju, začinjenu, a da rezni. Da zove na piće, a da brani opijanje.

Tu valja poručiti obrok: pet koji skaču po tanjiru kad su gotovi (da ne bi skakali, mogu se “integrisati” u pljeskavicu). Dok se pljeskavica smanjuje, valja naručiti parče bele i parče dimljene vešalice – prosto da se uporede. Tada je vreme za vino. Naručite neko hisarsko, vlasotinačko, pustorečko… A ako vam negde nađu kominjak, ne tražite bolje. S tim vinom se najbolje pokrepi obrok.

Za dezert preporučujemo