Лесковачки роштиљ

 

Традиција лесковачког роштиља дуга је више од два века. Путописци још у 18. веку помињу инзваредне гурманлуке – ћевапчиће у Лесковцу. Најбоље их је спремао мајстор Димитрије Мита Глигоријевић, деда краља лесковачког роштиља Миодрага Глигоријевића Бурета. Мајсторије Драгија Бурета изазвале су дивљење и поштовање широм света

 Тајна лесковачког роштиља преноси се са генерације на генерацију и породично љубоморно чува.

Једини познати рецепт је у избору најквалитетнијег меса и печењу на ћумуру.

                        Ћевапчићи морају да “скакућу” на скари, пљескавица сочна као зрела кајсија, а вешалица бела и мека као памук…

     Специјалитети – препоручујемо

 

                        Нека гурманима препорука буде да за аперитив попију једну домаћу ракију: комовицу да залечи душу, виљамовку, да душа замирише, кајсиовачу, да души благне. Да се ракија не би уватила за свест, препоручујемо пропећ, баницу коју од заборава чувају непревазиђене лесковачке домаћице. Њихово дело је и неки од ајвара, можда љутеницу, паприку у уљу, зачињену, а да резни. Да зове на пиће, а да брани опијање.

                        Ту ваља поручити оброк: пет који скачу по тањиру кад су готови (да не би скакали, могу се “интегрисати” у пљескавицу). Док се пљескавица смањује, ваља наручити парче беле и парче димљене вешалице – просто да се упореде. Тада је време за вино. Наручите неко хисарско, власотиначко, пусторечко… А ако вам негде нађу комињак, не тражите боље. С тим вином се најбоље покрепи оброк.

                        За дезерт препоручујемо речељ, слаткиш од слатког вина, грожђа, бундеве (печенке) и другог воћа.